О књизи: 1888 / „...Харфа је звучала нежно, љубавно у његовим рукама. Слушали су је и стари и млади. Чак и тврди, безосећајни људи, који су до сада изгледали као да су живели у свету само за зло, на жалост својих ближњих и себе, долазили су од њега у усхићење и нежност... Харфа је доносила светлост и радост у таму света. најпорочнија душа, распирујућа искру Божију, тињајући невидљиво људима у њима под пепелом свих свакодневних гадости…»